Naučnici iz Srbije mapiraju svemir

Naučnici iz Srbije su uključeni u međunarodni projekat LSST, kojim se želi u potpunosti mapirati vidljivi deo svemira.

Fanovi popularnog naučnofantastičnog serijala Zvezdane staze decenijama i generacijama osete posebno uzbuđenje svaki put kad kapetani zvezdanog broda “Enterprise” izgovore ove kultne reči.

LSST logo

I dok su Zemljani još daleko od puta u daleki svemir, naučnici na plavoj planeti svakodnevno vredno rade na istraživanju i proučavanju udaljenih galaksija. Naučna zajednica združeno pokušava da otkrije tajne koje leže unutar, ali i van našeg Sunčevog sistema, a u tome im pomažu i stručnjaci iz Srbije.

LSST lokacija 1
Jedan od takvih projekata je i Large Sinoptic Survey Telescope, odnosno veliki sinoptički istraživački teleskop, koji je najveći projekat američke i svetske posmatračke astronomije sa površine zemlje u ovoj deceniji, kaže Darko Jevremović, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu i koordinator učešća Srbije u LSST -u. Ideja projekta je da se celokupni vidljivi deo neba sa vrha Cerro Pachon u Čileu skenira teleskopom prečnika 8,4 metara približno dva puta sedmično. To je moguće postići velikim vidnim poljem teleskopa – prečnika 7 vidljivih prečnika Meseca – i uz pomoć najveće ikad napravljene astronomske kamere, koja će imati rezoluciju od 3,2 gigapiksela, pojašnjava Jevremović.

LSST lokacija

Stručnjak iz Srbije navodi da će projekat ovakvom konfiguracijom dati odgovore na mnoga pitanja, od kompletnog mapiranja Sunčevog sistema, popisa skoro sve zvezda u našoj galaksiji, otkrića i proučavanja promenljivih zvezda i eksplozija u svemiru, do karakterizacije tamne materije, energije i kosmologije.

LSST telescope

Nova oblast astronomije
Kroz ovaj projekat se otvara potpuno nova oblast u astronomiji, nazvana “Time domain astronomy”. Tim sa Astronomske opservatorije u Beogradu se uključio u LSST 2011. godine, govori Jevremović.

“Mi razvijamo simulator alerata za LSST. Alert (upozorenja astronomskoj zajednici) će biti emitovani za svaku promenu koja se detektuje na nebu u roku od 60 sekundi od realizacije snimka. Svrha našeg simulatora je da bude u stanju da, pre nego što glavni proces počne , testira komunikaciju sa spoljnim primaocima alerata. ”

“Nekoliko grupa u Sjedinjenim Američkim Državama, npr. NOAO, odnosno američka Nacionalna optička astronomska opservatorija, Vanderbilt,  razvija primaoce/distributere alerata i sa njima imamo dodatnu komunikaciju i saradnju. U toku rada projekta, do 2033. godine, simulator alerata bi trebao da se koristi za dijagnostiku primalaca alerata, a očekujemo da će deo softvera biti upotrebljen i za generaciju i distribuciju alerata “, dodaje koordinator učešća Srbije u projektu LSST-a. Kroz ovu saradnju će dvadesetak naučnika iz Srbije imati jednak pristup podacima i tretman kao i američki naučnici.

Stručnjak beogradske Astronomske opservatorije napominje da u modernom svetu veoma malo zemalja može samostalno finansirati istraživanja u takozvanim skupim naukama (astrofizika, fizika visokih energija, istraživanje svemira), zbog čega zemlje osnivaju institucije poput CERN-a, Evropske južne opservatorije, Evropske svemirske agencije. Jedini način za naučnike iz malih zemalja, kao što su sve zemlje regiona, da se bave naukom vrhunskom je da budu uključeni u takve međunarodne saradnje.

100 petabytes hdd farm

Sto petabajta podataka
Jevremović napominje da je čak i LSST, kao pretežno američki projekat, tražio od međunarodnih partnera da finansiraju 25 posto operativnih troškova. Tako Velika Britanija i Francuska učestvuju sa gotovo dva miliona dolara godišnje svaka, dok Kina učestvuje sa blizu 800.000 američkih dolara godišnje.

Osim očiglednog rada na vrhunskoj nauci, ovaj projekat donosi i značajan transfer znanja, pogotovo u radu sa velikim količinama podataka (Big Data), dodao je srbijanski astronom. O kojem obimu podataka se radi govori činjenica da će projekat tokom rada generisati blizu 100 petabajta podataka, odnosno 100.000 terabajta podataka.

Jevremović dodaje da je velika prednost za mlade naučnike koji su uključeni na projekat je da su u LSST svetu prepoznatljivi i veoma lako, ako su zainteresovani i ako su veoma dobri u tome što rade, mogu dobiti stipendije za doktorske i postdoktorske studije na vrhunskim svetskim univerzitetima kao što su Stanford, Prinston, Kembridž, Oksford … “Isto tako je uzbudljivo učestvovanje u nečemu što nije nikad ranije rađeno”, dodaje stručnjak iz Srbije.

To što su zemlje regiona male i relativno siromašne ne sprečava naučnike u pristupu informacijama dostupnim stručnjacima iz “velikih” zemalja. Tako je u astronomiji uobičajeno da nakon nekog vremena podaci budu dostupni javnosti astronomskoj, kazao je Jevremović.

Stižu ponude za saradnju
“Mi smo još sredinom devedesetih godina koristili arhivska posmatranja sa Hubble Space Telescopea i International Ultraviolet Ekplorera. Isto tako podaci sa Sloan Digital Sky Survey, koji je preteča LSST-a, javno su dostupni i redovno se koriste.”

Što se tiče direktnih predloga posmatranja, većina opservatorija ima mali broj noći koje rezervišu za međunarodnu saradnju, reda pet posto, i tu je veoma teško doći do posmatračkog vremena.  Za nijansu lakši put je kroz saradnju sa kolegama iz SAD-a ili zemalja članica Evropske južne opservatorije, odnosno zajedničkim konkuriranje za teleskopsko vreme.

“U obrnutom smeru saradnja ide da je ekspertiza koju pojedinci u Srbiji i regionu tražena, pa neretko dobijamo ponude za saradnju”, zaključio je Jevremović.

opservatorija u Beogradu

Skromno na Zapadnom Balkanu
Ako naučna zajednica u svetu usko sarađuje , saradnja u oblasti istraživanja svemira na Zapadnom Balkanu je veoma skromna i obično se radi o ličnim inicijativama , kazao je naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu , što obično uključuje poneko mentorstvo ili zajedničko korišćenja nekog od skromnih resursa. On je dodao da se kroz akciju Evropske saradnje u nauci i tehnologiji , nazvane ‘ Big Data in Ski and Earth Observation ‘ , naziru buduće saradnje .

PMF Split
Tu COST akciju vodi Dejan Vinković , profesor na Prirodno – matematičkom fakultetu u Splitu , a u užem rukovodstvu akcije od 16 članova su još po jedan predstavnik Makedonije , Hrvatske , Slovenije te Jevremović .
Pošto je akcija transdisciplinarni , nisu uključeni samo astronomi, već i informatičari i naučnici koji se bave naukom o Zemlji .

Izvor i foto

Please follow and like us:

Advert

Pin It