Čovek koji provodi radno vreme sa robotima kaže: Znam da su mašine, ali DIŠEMO ZAJEDNO

Mihajlo Vasiljević ima 42 godine, diplomirani je mašinski inženjer. Fakultet je završio u Kragujevcu, a u kompaniji FCA Srbija (FIAT CHRYSLER AUTOMOBILES SRBIJA) radi od 2010. godine. Rukovodilac je procesa održavanja u pogonu Karoserija. On je čovek koji brine o preko 300 najsavremenijih robota. Svakoga dana je sa ovim moćnim i “pametnim” mašinama pete generacije.

“Od samog početka roboti su me zainteresovali. Satima sam gledao u njih. Bio sam fasciniran kako rade. Vremenom sam shvatio da su to ipak mašine, ali koje ostavljaju bez daha svojim mogućnostima” – priča Mihajlo Vasiljević.

Svaki robot ima šest stepeni slobode, velike mogućnosti kretanja, brzine kojima rade i preciznost koja je nezamenjiva, a koja ih čini sastavnim delom svake najmodernije fabrike.

Roboti mogu da urade ono što čovek nikada ne bi mogao da uradi. Opasna mesta, nose teške delove, rade tamo gde čovek nikada ne bi mogao ni ruku da provuče. U pogonu Karoserije se sklapaju teški limeni delovi i sklopovi. Varnice pršte na sve strane.

foto promo

foto promo

Radni dan jednog od glavnih ljudi zaduženih za robote u kompaniji počinje, kako sam kroz šalu kaže, sa “problemima”…

“Mi smo ljudi koji rešavaju probleme. To je naš posao. Pravimo prioritete, krećemo u akciju, i posao nam je da održimo linije, na kojima se stvaraju automobili, ispravnima. Cilj je da tehnička efikasnost bude na visokom nivou. Roboti su “Comau” i obučavao sam se za njih i upoznavao ih u Italiji, u Torinu. Mora da se upozna u dušu, da se bukvalno zna sve o njemu, da bi radio kako treba. U Karoseriji ima najviše robota, jer su tu operacije toliko složene da ljudi ne bi mogli da ih izvrše. Imamo 180 stanica na kojima rade ljudi i 200 stanica gde roboti rade na zavarivanju” – objašnjava Mihajlo.

Svake godine u fabrici FCA Srbija postoji dan kada mogu u fabriku da se dovedu prijatelji, članovi porodice. To je dan kada se vidi koliko je fabrika FCA Grupacije u Kragujevcu fascinantna.

“Pričao sam na stotine priča o robotima, objašnjavao, ali teško je to moglo da se shvati. Kada su u određenim prilikama kapije fabrike bile otvorene za javnost, dovodio sam prijatelje, da svojim očima vide kako to izgleda, i kako roboti rade, a oni su ostajali bez reči. Sa robotima mora da se živi, da bi se upoznali. Ja sam se nekako čak vezao za robote, i ne mogu da zamislim da radim u fabrici koja nije na ovako visokom tehnološkom nivou. To je čudna veza – i ako znam da nisu živa bića, i da su samo mašine, čini mi se da “dišemo zajedno” – kaže Mihajlo Vasiljević.

PR via

Please follow and like us:

Advert

Pin It